Zlatibor je na teritoriji Čajetine, lokalne samouprave koja nastoji da bude prva ekološka u Srbiji

Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija

Aktom Vlade Republike Srbije, a suprotno najavama iz vrha države, dozvoljena je gradnja mini-hidroelektrana na Zlatiboru, doduše u njegovim rubnim delovima, ali koji su pod zaštitom.

Nedugo pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao predstavnicima Udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ da će Vladi predložiti zabranu izgradnje MHE u zaštićenim područjima, a ministri Aleksandar Antić i Goran Trivan to ponovili, dato je zeleno svetlo za podizanje objekata ovog tipa u Parku prirode „Zlatibor“. Uredbom koju je Vlada usvojila 20. decembra omogućena je izgradnja MHE, maksimalne snage do 30 megavata, u trećoj zoni zaštite Parka prirode. Ovim dokumentom precizirano je da energetski objekti ne mogu graditi na Dobroseličkoj reci, Ribnici i Jabalanici, odnosno vodotokovima sa izrazito klisurastim i kanjonskim dolinama.

Inače, Zlatibor je na teritoriji Čajetine, lokalne samouprave koja nastoji da bude prva ekološka u Srbiji. Predsednik ove opštine Milan Stamatović kaže da je od „Blica“ čuo za sadržaj uredbe i da se sa Čajetinom niko nije konsultovao ovim povodom.

– Zatečen sam. Ne znam zašto su onda proglašavali Park prirode i šta od koga štite. Vučić priča jedno, a ministarka Mihajlović radi drugo. Neverovatno je da Vlada narodu nije zabranila da pravi proizvodne i objekte u službi turizma, a odborava male elektrane. Ipak, ovo me nije začudilo s obzirom na to da se u prvoj zoni zaštite, ispod Ribničkog jezera, nalazi separacija za tretiranje magnezita. Tu se ruda prepira, a otpadne vode se slivaju u reku Ribnicu. Takođe, u okviru Parka prirode „Zlatibor“, u stoletnim šumama se nalaze i rudnici magnezita – kaže Stamatović.

S obzirom na to da je Prostorni plan izuzeo mogućnost gradnje na tri reke, jedina u trećoj zoni zaštite na kojoj bi mogle da niknu elektrane, pretpostavlja Stamatović, jeste Crni Rzav. I on je kanjonska reka i na dužini od oko 20 kilometara od sela Semegnjevo do granice sa BiH ima hidrološki potencijal. Radi se o potezu kraj pruge Beograd – Bar, slabo naseljenom području u kom preovladava šuma.

– Veliki Rzav je u ovom delu maltene mrtva reka jer se u nju Obudojevicom slivaju sve otpadne vode sa Zlatibora. Doduše, neće to još dugo trajati jer privodimo kraju izgradnju postrojenja za prečišćavanje voda, ali će elektrane dodatno devastirati reku na kojoj već postoje dva takva objekta – objašnjava Milan Stamatović.

Uredba kojom je dozvoljena gradnja u trećem režimu zaštite Parka prirode „Zlatibor“ doneta je u dane kada je iz komšijskog Užica nagovešten privremeni moratorijum za izgradnju mini-hidroelektrana na teritoriji ovog grada. Ukazujući na pogubnost derivacionih elektrana, žitelji Stare planine su mesecima branili Rakitsku reku, dok nisu dobili obećanje da će gradnja MHE biti zabranjena na zaštićenom području. Prvi grad koji je prestao sa izdavanjem građevinskih dozvola za MHE bilo je Kraljevo, a istim stopama krenuo je i Pirot. Iz svih sredina gde je rečeno „ne“ elektranama ovog tipa poručeno je: mala korist, a velika šteta.

– Treba da postoji obnovljivi izbor energije, ali ne na štetu životne sredine. Te MHE proizvode samo 3-4 odsto energije. Ne možete da gradite bilo šta u zaštićenom dobru jer sama reč kaže da je zaštićeno. Osnovni resurs jedne zemlje je voda i to mora biti očuvano – govorio je o neophodnosti zabrane MHE u zaštićenim područjima Trivan.

Namera Čajetine je da do 2021. postane ekološka lokalna zajednica, a Zlatibor, njen najveći ekonomski zamajac, projektovan je da od 2027. privlači milion turista godišnje. Gradnja mini-hidroelektrana, kaže mr Zorica Milosavljević, biolog iz Čajetine i predsednica Udruženja „Zlatiborski krug“, ne ide u prilog ovim planovima.

– Iznenađena sam uredbom Vlade. Zašto jedno pričaju a drugo rade, zašto su i uspostavljali Park prirode ako se dozvoljava gradnja MHE, čiji je uticaj poguban? One utiču na biljni i životinjski svet, narušavaju životnu sredinu, zbog njih se menja tok roke, a još veći problem je što se suočavamo sušama – kaže mr Milosavljević.



Vest preuzeta sa portala „Blic“